Vujak's Basketbllog

Dušan Ristić je protiv Jute pokazao svoj raskošni ofanzivni potencijal. Nakon slabijeg početka sezone konačno je došao do svog nivoa i u poslednje vreme u PAC 12 konferencijskim utakmicama beleži sjajne partije. Ovde možemo da vidimo njegov sjajan rad nogu i težak flouter iz okreta koji ni bekovi ne bi pogodili bez muke. Here is just an example of Dušan Ristić going to work down low and showing of his nimble footwork and soft touch on a floater. How many 7 footers can do this? pic.twitter.com/MJAJcYRuvr — Miloš Vujaković (@Vu1ak) 30. јануар 2018. Na kraju meča postigao je 23 poena uz šut iz igre 9/11 od čega je trojke šutirao 3/3. Uz to imao je i 7 skokova i 2 blokade za 33 minuta. Na poslednja tri meča uključujući ovaj protiv Jute zabeležio je 56 poena uz šut iz igre 25/32 i 24 skoka iliti 8 po meču u proseku. Upravo su skokovi uz viši nivo samopouzdanja oblast u kojoj je Ristić najviše napredovao ove godine.

Veliku unutrašnju debatu sam vodio da li da se osvrnem na (ne)mile NBA scene u ,,slikama koje su obišle svet" ,,kvareći sliku o ______________" i shvatio sam da ne mogu da ne pomenem barem onaj nama i najvažniji događaj, sa Nemanjom Bjelicom i Eronom Aflalom u glavnim jasno podeljenim ulogama. Kada je Nemanja Bjelica došao u Crvenu Zvezdu preko probe a via Austrija bio sam zaintrigiran a kada mu je Svetislav Pešić namenio ulogu rezervnog plejmejkera i Malinine zamene, bio sam očaran jer je taj momak posedovao sve što ja obožavam da vidim na terenu. Imao je talenat da igra košarku koji se ne objašnjava, ne uči i ne vežba, a sa druge strane itekako je bilo vidljivo da je kroz staž u mlađim kategorijama vodio računa i o stvarima koje su suva vežba poput driblinga iliti kontrole i vođenja lopte. Svi koji su tad imali privilegiju da uživo prisustvuju rađanju jednog velikog igrača, znali su da ga čekaju velike stvari. Elem, sada već dosta godina posle i u jednoj sjajnoj karij...

Bed and breakfast, bath and beyond, bez broja, King(ovi) ali ne BB. Za mene BB može da znači jednu stvar a to su zapravo dve, Bil Beličik ili Beličik i Brejdi. Potpuno sam svestan objektivne opasnosti da se okarakterišem kao najgori bandwagoner i navijač nezdravo uspešne dinastije baš u godinama kada su na vrhuncu, ali za tako nešto smatram da ne postoji bolji odgovor od drugih američkih franšiza koje su mi bliske. Omiljeni klub u NBA su mi Niksi, u bejzbolu Metsi dok u NHL-u nemam izrazitog favorita a najsimpatičniji su mi još od detinjstva bili Pingvinsi baš zbog maskote. Elem, primetna je tendencija favorizovanja istočne obale a posebno Njujorka pretežno jer je to Njujork i dok jednom ne odem, najgotivniji grad na kugli zemaljskoj, a ako i posetim taj metropolis, ili ću potvrditi svoj ni u kakvim činjenicama utemeljeni stav, ili ću krenuti standardnim putem ljudi koji su nekad voleli nešto pa prestali time postavši veći pljuvači i od najgorih hejtera. Za Nju Ingland sam p...

Evo i drugog dela: 1. Saga ,,DeAndreovi monolozi" ? Radojević:  Ne volim mnogo da komentarišem stvari tog tipa gde saznaješ nešto iz pretpostavki novinara i rekla kazala priča, medjutim te melodrame su postale standard u modernoj NBA ligi i , iskreno, malo počinju da preteruju. Napravila se tolika fama oko toga, Deandre jeste imao fenomenalnu sezonu, jeste nestašica visokih igrača ali svi mole čoveka koji ne može da pogodi bacanje i ne može sam sebi da kreira, da mu daju 90 miliona. Da, Deandre jeste za današnje pojmove odličan defanzivac ali voleo bih da ga vidimo protiv Hakeema, Shaqa, Ewinga ili ne daj bože nekih iz osamdesetih i ranije. Šarenac:  Kao nekada španske, a sada indijske, serije. Na to me podsetilo višednevno pisanje i izveštavanje o DeAndre Džordanu. Ima interesantno prezime, koje mu je omogućilo da bude u centru pažnje. Šalu na stranu, odličan igrač, koji je bio zaglavljen u tranziciji daljeg toka svoje karijere, menadžerskim čarolijama i obećanji...