Utorkom u 16: Setovi u napadu Brose Bamberga u sezoni 2016/17

По признању тренера Тринкијерија, што се може видети и на утакмицама Бамберга, он нападачки систем игре воли да постави тако што дефинише основне полазне формације играча. основне кретње и улазе у сетове, па да одатле играчи читају и препознају ситуације и реагују у складу са тимским начелима. Због одличног распореда играча на терену и међусобног растојања које је врло често идеално, играчи у сваком тренутку имају неколико опција које могу да изаберу и што је најважније саиграчи су обучени да своју кретњу коригују у односу на ту првобитну опцију. Тако се неће десити да се цео посед урушава уколико играч за којег је прављена блокада да прими лопту на 45 степени не успе у тој намери, већ одмах иде план Б и јако ретко екипа упада у црне рупе када одређени играч губи десет секунди поседа дриблајући бесомучно док четворица око њега стоје и чекају као гледаоци. Све што ради Бамберг, ради се за све играче на терену тако што могу да постану актери у сваком тренутку чак и ако акција није првобитно позвана због тога. Важну улогу у томе има принцип кружне кретње који играчи поштују у великој већини случајева продора са периметра или напада из пик енд рола. Корнер је увек попуњен, а остали се померају тако што се они на страни лопте померају даље од исте, а они на страни помоћи ближе. Синхронизација екипе по овом питању је заиста на највишем могућем нивоу и сви играчи који се одлуче на продор знају да неће бити на цедилу и да у сваком тренутку постоји излаз ако нешто крене наопако јер су саиграчи одлучни у намери да отворе линију додавања. Један од разлога зашто овај систем тако функционише јесте и циљани избор играча, који осим пар изузетака атлетски не показују натпросечне вредности што се никако не може рећи за техничке способности, разумевање игре и шут. Управо та три квалитета отежавају живот противничким одбранама јер је јако тешко када готово да не постоји играч са којег може дубље да се помаже а да се при томе не ризикује шут за три поена у високом проценту, а такође је и играч у продору изузетно обучен да реализује и најтеже пасове. Игра је дефинитивно оријентисана ка спољним играчима који су нон стоп у покрету, најчешће се налазе на боку, у корнерима, али и као други скринер (углавном лажни) у роговима поред једног високог. Баш ти ниски играчи када постављају блокаде у централном или бочном пику најчешће само пролете кроз блок без прављења блокаде што их даље води у друге кретње а играчу са лоптом омогућује да пробије дефанзивца којрг омете тај брзи долазак и још бржи одлазак из пика. Што се избора играча тиче, често може да се види варијанта где сва петорица играју споља са две четворке које могу да погоде за три поена и без правог центра. То је посебно било могуће са Мелијем и Тајсом јер њихови специфични телесни и кошаркашки квалитети омогућују тактичка поигравања тако што у нападу Мели игра слободну кошарку и унутра и споља са доста креативности, а Тајс искључиво прави блокаде, рола ка кошу или се отвара у поп да шутне за три поена, а у одбрани мењају задужења према противнику с тим што је Тајс увек заштитник обруча. Највећи број унутрашњих играча без квалитета у игри лицем ка кошу на терену је један и то су били или Веременко или Радошевић, с тим што обојица важе за технички обученије центре. Једна ствар је јасна а то је да овај систем игре не погодује тешким центрима који воле често да играју на ниском посту леђима ка кошу. Темпо им одговара и добиће неку прилику да се покажу и на тај начин као што је то радио најчешће Мели, али опет ће велика већина напада да се своди на уручења лопте, прављење блокова и утрчавања ка кошу унутар тимског кретања као део неке веће целине. Чак и ретки напади са поста углавном имају доста опција са кретањима на страни помоћи и блокадама за шутере. Води се доста рачуна о детаљима, да играчи буду најчешће у позицији да буду најефикаснији. Готово све кретње се тако намештају да Фабијен Козер прима лопту тако што почиње своје кретања са десне на леву страну јер је леворук и јако га је тешко бранити када крене на продор улево. Лопта константно мора да ,,путује“, нема статичности ни у ком погледу.

Бамберг није екипа која се превише ослања на игру у транзицији мада су веома ефикасни када се одлуче на тај корак, као што је то наведено у одељку о напредној статистици. Обзиром на то да готово увек играју са два плејмејкера и осим Штајгера и Хекмана сви спољни играчи су технички одлично потковани често се дешава да било ко од њих повуче контру, а некада то буде и Николо Мели. Коридори трчања су приказани на дијаграмима један и два. У најчешћој варијанти (дијаграм 1) спољни играчи који немају контролу над лоптом прво истрче до 45 степени и ту ако добију лопту или се одлучују за шут или продор, а уколико не добију лопту продужавају кретњу до корнера па играч са лоптом заузима место 45 степени на једној страни док другу дуплира крилни центар. Једини који увек има исти коридор трчања јесте центар и он увек трчи право као први пратилац кроз средину.

Дијаграм 1 (а, б): Коридори трчања у транзицији

Друга варијанта (дијаграм 2) је идентична по питању кретње центра с тим што сада играч са лоптом директно напада једну страну која буде празна а друга два спољна играча дуплирају супротни бок с тим што последњи трејлер буде у позицији која се налази негде на 60 степени од коша са стране која је оптерећена,а све то у циљу напада бочним брзим пик енд ролом у транзицији на очишћеној страни где буду само играч са лоптом и центар.

 

Дијаграм 2 (а, б) : Коридори трчања када се игра бочни пик у транзицији

Трећи облик напада из транзиције (дијаграм 3) који Бросе изводи а може да се води и као фаза раног позиционог напада јесте ,,hammer“ бочни пик енд рол. Користили су ову акцију и када приме кош и овде се ради баш о таквој ситуацији.

 

Дијаграм 3 (а, б, в): ,,Hammer“ у транзицији

Док је бочни пик енд рол најчешће резервисан за игру у транзицији и рани напад, у позиоционој поставци је пик енд рол на централном делу терена најчешћи случај. Тренер Тринкијери воли често да позива и игра такозвани ,,shake“ пик енд рол под углом од 60 степени у односу на спој бочне и чеоне линије и у зависности од конкретног случаја некада се може сврстати у бочни а некада у централни. У сваком случају неоспорна је важност овог типа сарадње два играча, а у случају Тринкијерија и Бамберга барем четири а пожељно и свих пет. Постоје разни улазни распореди и кретње из којих Бросе игра централни пик а у дијаграмима је приказано више модалитета. Осим у случају када је то примарни циљ од самог почетка поседа, често се дешава да и када је акција позвана за неки други тип завршетка екипа прибегне централном пик енд ролу у последњих десетак секунди напада.

 

Дијаграм 4 (а, б): Основни облик централног пик енд рола

На дијаграму број 4 приказан је један од основних облика централног пик енд рола Бросеа који позивају директно на самом почетку напада. Један бочни играч добија хоризонталну ,,Ајверсон“ блокаду и наставља своје кретање ка супротном корнеру док други бочни такође мења страну, а центар се креће по принципу кружне кретње док играч са лоптом и крилни центар играју пик енд рол на средини. Четворка се отвара на кратки рол што даје могућност јединици да дода лопту било ком играчу који је отворен, а на дијаграму је то бек.

Дијаграм 5: ,,Spain“ централни пик енд рол

Дијаграм 5 показује варијацију у којој петица током рола добија блокаду од бека који се пење након тога на шут за три поена а тројка коригује линију додавања кружном кретњом. Јединица поново има све отворене опције за завршетак поседа.

Следећа акција је комбинација између централног пик енд рола и игре за играча који излази из блокаде и на савршен начин приказује богатство опција из идентичне основне поставке. Бросе је ову акцију играо у два узастопна напада у завршним минутима четврте четвртине против Бајерна у другом мечу полуфинала немачког плејофа. Централна фигура (играч на позицији 2) био је Јанис Стрелниекс.

Дијаграм 6: Централни пик енд рол и излазак из блокаде за шут

Овде је важно поменути један детаљ а то је доњи блок који играч на позицији 2 прави за унутрашњег играча пре него што се он попне да направи сопствену блокаду у пик енд ролу. Тај блок се у америчкој литератури означава као ,,ram screen“ и користи се у оваквим ситуацијама. Након тога четворка не иде у класичан блок за пик енд рол већ прави слип кретњу и брзо излази на шут, а 2 (Стрелниекс) наставља кретњу тако што користи блок од Тајса (5), добија лопту на 45 степени и погађа битну тројку.

Дијаграм 7 (а, б): Варијација претходне акције када одбрана затвори прву опцију

Већ у наредном нападу је из исте поставке покушао на исти начин да нападне, али су играчи Бајерна прочитали кретњу те је чувар Стрелниекса ишао преко блока на тај начин натеравши га да оде у корнер што је аутоматски био сигнал за још један централни пик енд рол, овога пута Зисиса (1) са Тајсом (5) док за то време Мели (4) прави блокаду за Милера (3) и шири у корнер. На овај начин страна помоћи остаје заузета а отварају се још две добре опције за додавача уколико одбрана онемогући продор или додавање за играча који утрчава ка кошу.

Још један облик централног пик енд рола је веома чест у игри Бросеа и игра се за играча са лоптом или скринера који је у овој варијацији најчешће спољни играч са добрим шутем. Као што је приказано на дијаграму 8, акција почиње из формације за рогове, међутим четворка иде у корнер док тројка прво прави кретњу до коша док петица заузима место четворке. Након кратког застоја испод коша ради лажирања кретње, тројка се у пуном спринту пење за пик енд рол са јединицом с тим што не прави чврсту блокаду већ прави слип кретњу и одмах наставља даље где чека ,,flare“ блокаду а јединица онда има опцију продора и решавања игром за кош или да отвори играча на позицији три или играче у корнерима.

Дијаграм 8 (а, б): Централни пик енд рол са слипом и ,,flare“ блокадом

Рогови су најчешћа полазна формација Бросеа. Ретко се дешава да одиграју једноставан пик енд рол са комбинацијом ролања и изласка у поп аут играча који постављају блокове већ је то улаз за кретње из блокада, специјализоване опције за одређене играче, па и флекс. У наредном дијаграму је приказана варијанта рогова у којој су на лакту петица и двојка, а та двојка је Козер. Ова акција је специјал за њега јер он прима у продужетку лакта након чега улази у два узастопна пик енд рола са десне на леву страну тако што блокаду прво прави јединица а одмах затим и петица а све због тога што је Козер изузетан у продору улево како би он могао да нападне кош.

Дијаграм 9: Специјал рогови за Фабијена Козера

Из полазне формације за рогове Бросе игра и варијацију флекс напада са централним пик енд ролом као опцијом уколико се након првих неколико блокова и утрчавања не отвори ситуација за поентирање.

Дијаграм 10 (а, б, в): Флекс и централни пик енд рол из рогова

Петица прави хоризонталну блокаду за четворку која се отвара и добија лопту, а одмах након те блокаде петица прави још једну, само овог пута за јединицу која утрчава ка кошу док за то време тројка прави кретњу ка 45 степени а петица добија лопту од четворке. Петица даље прослеђује лопту тројци на 45 степени док јединица прави горњу блокаду за четворку која утрчава ка кошу, а јединица одмах затим добија блокаду од петице и добија лопту од тројке што је приказано дијаграмом 10б. Треба истаћи да при оваквој кретњи може потенцијално да се отвори позиција за игру на посту четворке. Међутим, пошто ниједна од постојећих опција у овом случају није уродила плодом и јединица је сада са лоптом на централној позицији а време истиче, петица се пење у пик енд рол са 1 и утрчава ка кошу док за то време четворка прави ,,flare“ блокаду за тројку која иде у корнер а 4 прати дриблинг јединице кружном кретњом и отвара линију додавања за потенцијални завршетак отвореним шутем уколико одбрана помогне на 5.

Бросе користи рогове и за две различите варијанте отварања играча из блокаде. Прва се најчешће игра за Даријуса Милера који стоји на левом лакту док најчешће играч на позицији пет окупира други, а четворка и двојка чекају у корнерима. Јединица улази у пик енд рол са петицом која одмах након тога поставља блокаду за Милера (3) и он се отвара у највећем броју случајева за шут, а може да нападне и продором.

Дијаграм 11: Рогови са шутером који се отвара из блокаде након пика

Друга варијанта почиње пик енд ролом исто као и претходна али се разликује у томе што се блокада не прави за 3, већ 3 и 5 праве ,,stagger“ за двојку која се онда диже на шут или прави ,,curl“ кретњу ка кошу.

Дијаграм 12: Рогови са ,,stagger“ – ом за играча из корнера

Блокаде су битан део нападачких сетова Бросеа па тако не треба да чуди комбинација ,,UCLA cut“ –а и ,,flare“ блокаде с варијацијом у односу на оно што обично можемо да видимо код већине тимова. Овде је крилни центар тај који се отвара на боку након демаркације, а крило прави блокаду за јединицу и отвара се даље за пријем лопте у продужетку лакта.

Дијаграм 13 (а, б): ,,UCLA cut“ и ,,flare“ блокада

Као што је већ приказано Бросе често користи комбинацију пик енд рола и блокада на играчу без лопте па у зависности од тога на чему се одбрана сломи играчи реагују. И у наредној акцији је то случај с тим што се поново након ,,ram screen“-a не прави класична блокада за пик већ само слип и брзи поп аут, док двојка и четворка праве ,,stagger“, узастопне блокаде за тројку.

Дијаграм 14: ,,Stagger“ за крило

Голден Стејт Вориорси су наметнули многе трендове у данашњој кошарци, а један од њих је свакако и ,,elevator“ блокада која би у буквалном преводу значила ,,лифт“ а тако се зове због тога што подсећа на затварање врата од лифта. Суштина је у томе да играч за кога се игра акција прође између два играча који се скупљају чим он прође и затварају простор да прође дефанзивац и тако праве дуплу блокаду. Синхронизација мора да буде на високом нивоу јер ако се закасни са затварањем може врло лако да буде фаул у нападу. Дијаграм 15 приказује начин на који ову блокаду користи Бросе.

Дијаграм 15 (а, б): ,,Elevator“ блокада за крило

Јединица додаје лопту на страну до четворке и прави блокаду за тројку која утрчава ка средини док се јединица отвара ка лопти да поново прими лопту након чега се четворка спушта на пенал да направи блокаду заједно са петицом и затвори ,,врата“ након што изађе тројка.

Дијамант или ,,double exit“ Бросе игра за најбоље шутере у екипи, а уколико је тај шутер један од играча који су способни да креирају дриблингом потенцијални завршетак је и пик енд рол. У следећем примеру дијамант се игра за играча на позицији 2 (Стрелниекса) и прва опција је да шутне на кош након изласка из блокаде, али у случају да се не ослободи чувара екипа улази у централни пик енд рол. Суштина дијаманта је да играч када се нађе испод обруча има две блокаде на две стране (дијаграм 16) и коју год он изабере саиграч који се налази на пеналу иде у супротну. Након што не успе да се отвори за шут петица долази у пик енд рол а остали играчи шире и кружном кретњом поправљају позицију за додавање.

Дијаграм 16 (а, б): Дијамант за шутера и пик енд рол као алтернативна опција

Нема у игри Бросеа много акција које се играју циљано за центре да играју леђима на ниском посту. Њихова улога је у највећој мери да постављају блокаде и утрчавају што је више пута напоменуто. Међутим, када желе да играју на ниском посту то најчешће раде тако што праве ,,cross screen“ за Мелија. Акција полази из ,,box“ формације тако што двојка прима хоризонталну блокаду од петица и отвара се на боку што је окидач за тројку да направи ,,cross screen“ за Мелија који у зависности од ситуације некада добије лопту са предношћу у односу на чувара и може лако да заврши, а некада је принуђен да игра један на један на посту са чуваром који се налази у балансу. Тројка након блокаде шири у корнер.

Дијаграм 17 (а, б): ,,Cross screen“ за игру на ниском посту

Зонска одбрана генерално није популарна у сениорској кошарци, а екипа као што је Бросе се због својих изузетних шутерских способности и високог степена кошаркашке интелигенције ретко суочава са истом, али када се то деси имају уигране акције од којих је најчешћа презентована дијаграмом са бројем 18. Овај тип напада је најефектнији против зоне 2-3. Лопта иде на двојку, а четворка и петица укрштају кретњу тако да се петица пење за пик енд рол а четворка се помера на десни лакат. Суштина је у томе да петица и двојка лажирају да ће играти пик енд рол како би се одбрана померила и одмах иде пас на јединицу која онда заиста игра централни пик енд рол тако што четворка прави блок са спољне стране другог горњег дефанзивца што отвара простор за дриблинг и одбрана мора нешто да ризикује.

Дијаграм 18 (а, б): Напад против зоне

Посебан печат тренера Тринкијерија у игри Бајерна су специјали из аута, како чеоног, тако и бочног.

Дијаграм 19 (а, б, в): Централни пик енд рол из бочног аута

Као што је на дијаграму 19 приказано, опет се све ради у пуном трку, без много времена за одбрану да се прилагоди. Оно што је овде занимљиво је начин на који се крећу играчи без лопте. На пример јасно је на дијаграму 19б да двојка и четворка могу само да остану на левој страни и обезбеде добар распоред, међутим упркос томе четворка прави кретњу преко целог терена на оптерећену страну где је већ тројка на чију страну иде играч са лоптом из пик енд рола. Ово је акција и тип кретње који захтева изузетну синхронизацију, посебно када се узме у обзир да тројка пролази између играча са лоптом и скринера након пик енд рола и потенцијално доводи свог чувара и омета линију додавања. Међутим, у пракси Бросе ову кретњу изводи беспрекорно и готово по правилу збуњује одбрану и неко остаје сам. Некада је то играч на позицији пет који утрчава ка кошу а некада је то крилни играч који добије отворен шут за три поена са централне позиције, а и двојка и четворка имају отворене линије додавања у случају да прве две опције из неког разлога не могу да приме лопту што савршено илуструје читаву филозофију пик енд рола тренера Тринкијерија.

Дијаграм 20 (а, б, в): ,,Hammer“ из бочног аута

На дијаграму 20 је приказана кретња за ,,hammer“ из бочног аута. Тројка добија доњу блокаду од петице, затим прима лопту и дрибла ка центру. За то време играч који је извео лопту из аута добија хоризонталну блокаду од двојке и у покрету добија лопту и улази у пик енд рол са четворком ка чеоној линији коју напада а за то време петица прави блок за двојку која се отвара у корнеру за шут. Не треба заборавити да четворка након пика прави блокаду за тројку па тек онда прави кретњу ка пеналу. Петица након блокаде прави кретњу ка кошу и на тај начин задржава одбрану која мора да обрати пажњу на играча у продору и центра и зато не стиже да брани шут у корнеру који следи.

Дијаграм 21: Чеони аут за шут из корнера

Бросе је акцију нацртану на дијаграму 21 извео против Фенербахчеа успешно, а иначе је једна од оних које изводе најчешће из чеоног аута. Крило (Даријус Милер) прави блокаду за четворку па прима блокаду од петице и отвара се ка корнеру за шут. Тајна је у томе да након прављења блокаде за 4 застане на тренутак, дозволи одбрани а пре свега чувару да се концентрише на 4 и тада долази блокада коју одбрамбени играч не очекује и онда се шанса за реализацију значајно повећава. У случају да ова примарна опција не прође, даље се улази у кретњу описану следећим дијаграмом.

Дијаграм 22 (а, б, в): Уручење из чеоног аута

Када првобитне опције за четворку и шутера у корнеру не прођу, петица се отвара у продужетку левог лакта што је окидач за то да јединица долази на уручење, тројка попуњава место јединице на 45 степени, двојка се пење на 45 такође, само на супротној страни док четворка одлази у корнер. Јединица из уручења може да нападне кош или да дода неком од слободних играча, с тим што петица једина утрчава ка кошу а остали шире.

Дијаграм 23 (а, б, в): Бочни пик енд рол и ,,stagger“ из чеоног аута

Још једна варијанта чеоног аута коју игра Бросе је да петица прави горњу блокаду за двојку која покушава да добије лопту на зицер приликом утрчавања ка кошу, али то ће се ретко кад остварити у пракси, посебно против јачих екипа. Петица након блока одмах наставља кретњу ка горе док се јединица у корнеру,,V“ кретњом ослобађа и прима лопту након чега петица долази да играју бочни пик енд рол. Јединица дриблингом отвара ширину и наредна опција која се одмах наставља на овај пик је ,,stagger“ који праве четворка и петица за двојку која се у том тренутку налази испод коша. Пожељно је да бек прими лопту из излазне кретње негде на 45 степени и да реши шутем за три поена или продором ка кошу. Важна је напомена да се на страни помоћи крило константно креће и поправља своју позицију за пријем лопте отварањем линије додавања и поштовањем принципа кружне кретње.

____________________________________

Текст је исечак из мог дипломског рада на Високој спортској и здравственој школи у Београду.